Kako Izabrati Fakultet: Praktični Vodič za Srednjoškolce u Nedoumici

Završetak srednje škole je jedan od najuzbudljivijih, ali i najizazovnijih perioda u životu mlade osobe. Pred tobom su otvorene brojne mogućnosti, a odluka o tome koji fakultet upisati često se doživljava kao presudna za celokupnu budućnost. Osećaj pritiska je normalan - svi oko tebe govore o tome kako je danas diploma neophodna, posebno ako si završio/la gimnaziju opšteg smera. Ako se u ovom trenutku osećaš zbunjeno, uplašeno ili nesigurno, znaj da nisi sam/a. Ovaj članak je napravljen upravo za tebe. Proći ćemo kroz ključne aspekte odlučivanja: od sagledavanja sopstvenih interesovanja i finansijske situacije, kroz analizu konkurencije na fakultetima, pa do saveta za upis i dalje školovanje.

Sagledaj Sebe: Šta Zaista Želiš i Šta Ti Ide Od Ruke

Prvi i najvažniji korak je iskren razgovor sa samim sobom. Pre nego što počneš da pregledaš spiskove fakulteta, zapitaj se: Koji predmeti su me tokom školovanja zaista zanimali? U čemu sam dobar/dobra? Šta zamisljam da radim svakog dana za deset godina?

Mnogi maturanti imaju jasne sklonosti. Neke privlače jezici i književnost, druge psihologija i ljudski um, treće organizacija i menadžment. Ako, na primer, poseduješ sertifikat za engleski jezik kao što je FCE, a uz to si učila i radne programe poput Photoshopa, Worda i Excela, to govori o dve važne stvari: o veštini učenja jezika i o tehničkoj pismenosti. Ovo su vredne kompetencije koje mogu biti dobra osnova za mnoge fakultete.

Važno je i razmotriti ono što definitivno ne želiš. Ako su ti prirodne nauke, poput hemije i fizike, uvek predstavljale mučninu i nikada te nisu privlačile, onda je pametno isključiti fakultete koji se na njih oslanjaju. Forsiranje nečega što ne voliš vodi samo do frustracije i gubljenja vremena.

Realno Proceni Svoju Situaciju: Finansije i Školski Uspeh

Želje i snovi su jedan stub odluke, ali realnost je drugi. Neophodno je realno sagledati dve stvari: svoj školski uspeh i finansijsku situaciju porodice.

Školski uspeh direktno utiče na broj bodova koje nosiš sa sobom na prijemni. Ako si, na primer, u prve dve godine imao/la vrlo dobar uspeh, u trećoj se jedva izborio/la za odličan, a sada nastojiš da ga održiš, svaka ocena je bitna. Svaki dodatni bod može da te pomeri na listi i odluči da li ćeš biti na budžetu ili samofinansiranju. Ako osećaš da ti predznanje iz srednje škole nije na zavidnom nivou zbog slabijeg prenošenja znanja od strane profesora, moraćeš to da nadoknadiš dodatnim trudom prilikom pripreme za prijemni.

Finansijski aspekt je često najteži. Život u razvedenoj porodici, sa neredovnom alimentacijom, majkom koja je fabrički radnik i bakom sa skromnom penzijom, jasno govori da će samofinansirajuće studije predstavljati ogroman izazov. U takvoj situaciji, cilj upisa na budžetsko mesto postaje prioritet broj jedan. To znači da možda moraš da razmotriš fakultete gde je konkurencija manja, a šanse za budžet veće, čak i ako nisu tvoja prva ili druga želja.

Analiza "Traženih" i "Manje Traženih" Fakulteta

Na forumima i u razgovorima često se čuje: "Psihologija i engleski jezik su najtraženiji, teško ih je upisati čak i vukovcima." Ovo je u velikoj meri tačno. Fakulteti poput Filološkog (posebno za engleski, italijanski, španski) i Filozofskog (za psihologiju) tradicionalno imaju ogromnu konkurenciju. To ne znači da treba odustati ako su to tvoje strasti, ali znači da moraš biti spreman/na na intenzivnije pripreme i činjenicu da možda nećeš upasti na budžet.

Sa druge strane, postoji čitav niz fakulteta i smerova koji su manje traženi, a nude zanimljive programe i perspektive. Ovde je kĺjučno istraživanje. Na primer, na Filozofskom fakultetu, pored psihologije, postoje smerovi kao što su filozofija, sociologija, pedagogija, andragogija, etnologija, antropologija ili klasične nauke. Za neke od ovih smerova, poput etnologije ili klasičnih nauka, potreban broj bodova za budžet može biti znatno niži.

Klasične nauke su dobar primer. Na njima se uče jezici (stari grčki i latinski), a zanimanje je diplomirani klasični filolog. Iako se na prvi pogled čini uska, mogućnost zaposlenja nije zanemarljiva - od nastave u gimnazijama i medicinskim školama, preko privatnih časova, do rada u arhivima, muzejima ili izdavaštvu. Naravno, ako mrziš latinski, ovo nije smer za tebe.

Drugi zanimljiv smer, o kome se manje priča, je Bibliotekarstvo i informatika na Filološkom fakultetu. Ovaj smer često ima manju konkurenciju, a nudi priliku za učenje više jezika (engleski je obavezan, a zatim se biraju izborni jezici koji se uče po dve godine). To je odlična opcija za nekoga ko voli jezike, ali želi i neki element informatike koji nije pretežak, s obzirom da je smer na filološkom. Mogućnosti zaposlenja su u bibliotekama, arhivama, a neki nalaze posao i u bankama ili školama.

Šta Sa Filozofijom, Pedagogijom i Srodnim Smerovima?

Ako te privlače društvene nauke, ali želiš da povećaš šanse za budžet, filozofija i pedagogija su vredi razmatranja. Kako je neko na forumu pomenuo, za filozofiju je prethodnih godina trebalo oko 65 bodova za budžet, što je znatno manje nego za neke druge smerove. Šta posle završetka? Diplomirani filozofi najčešće rade kao nastavnici u srednjim školama (gimnazijama), ali mogućnosti su šire - od rada u kulturi, medijima, do nastavka studija u inostranstvu. Ključ je u individualnom angažovanju, sticanju dodatnih veština i praksi tokom studija.

Pedagogija takođe može biti dobar izbor, posebno ako voliš rad sa ljudima i procese učenja. Zapošljavanje je moguće u obrazovnim institucijama, centrima za obuku, korporacijama (obuka kadrova), ili u nevladinom sektoru.

Engleski Jezik na Filološkom - Ljubav sa Izazovima

Ako si odlučio/la da se ipak opredeliš za engleski jezik, budi svestan/na nekoliko stvari. Konkurencija je zaista velika. Prijemni ispit obuhvata test iz srpskog jezika i test iz engleskog jezika. Test iz srpskog nikada nije naivan i zahteva solidno poznavanje gramatike, što će ti kasnije koristiti i za obavezni predmet "Savremeni srpski jezik".

Važno je i znati da se studije engleskog jezika na filološkom ne svode samo na usavršavanje govora i gramatike. Veliki deo studija bavi se književnošću - engleskom, američkom, kao i književnošću na drugim jezicima. Ako ne voliš čitanje opsežnih književnih dela i njihovu analizu, ovaj deo studija može biti naporan. Takođe, organizacija na fakultetu može biti haotična, sa poklapanjem termina, teškoćama oko dobijanja udžbenika i slično. Ipak, za one koji zaista vole jezik i književnost, to je ispunjavajuće iskustvo.

Pametna strategija može biti i upis na manje traženi smer (npr. bibliotekarstvo ili neki drugi jezik), a zatim slušanje engleskog kao izbornog predmeta ili čak pokušaj prebacivanja kasnije. Međutim, pravila prebacivanja su stroga - često se gubi budžetski status i mora se nastaviti kao samofinansirajući student.

Španski, Francuski, Drugi Jezici - Gde je Manja Gužva?

Ako su ti strani jezici ljubav, ali želiš da izbegneš najveću konkurenciju, razmotri druge jezike pored engleskog. Španski jezik je postao izuzetno popularan, pa je i tu konkurencija velika. Jezici kao što su nemački, francuski, ruski, ili čak turski i arapski, mogu imati manji broj kandidata po mestu. Posebno su perspektivni jezici zemalja sa kojima Srbija intenzivira ekonomske odnose. Završetak filološkog fakulteta za određeni jezik otvara vrata ne samo nastavi, već i prevodilačkom radu, radu u turizmu, ambasadama, medjunarodnim kompanijama i institucijama.

Turizam, Menadžment, Ekonomija - Gde Ima Posla?

Ove oblasti su uvek u opticaju jer se smatraju "praktičnima". Studije turizma nude širok spektar - od hotelijerstva i menadžmenta turističkih agencija, do turističkog vodičenja i marketinga destinacija. Međutim, treba biti svestan da je i ovde tržište u određenoj meri zasićeno, posebno u većim gradovima. Uspeh u turizmu često zavisi od ličnih veština, poznavanja jezika, spremnosti na sezonski rad i naporan tempo.

Ekonomija i menadžment su možda i najzasićenije oblasti. Ima ih "kao Kineza", kako se popularno kaže. To ne znači da nema posla, ali znači da ćeš morati da se istakneš - odličnim prosekom, praktičnim veštinama (poput naprednog Excel-a), poznavanjem jezika, volontiranjem, praksama. Upis privatnog fakulteta za ekonomiju može biti brže rešenje, ali je diploma državnog fakulteta i dalje visoko cenjena. Pametno je razmisliti o specijalizaciji već na master studijama.

Defektologija, Rad sa Decom - Tražene i Ispunjavajuće Profesije

Ako te zanima psihologija, ali te plaši konkurencija, odlična alternativa je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Smerovi poput logopedije, surdopedije ili prevencije i tretmana poremećaja ponašanja su izuzetno perspektivni i društveno korisni. Posla ima u školama, specijalnim institutima, bolnicama, a moguć je i privatni rad. Ovaj fakultet kombinuje elemente medicine, pedagogije i psihologije, pružajući veoma konkretno znanje i veštine.

Slično tome, Učiteljski i vaspitački fakulteti. Iako se u prosveti često žali na niske plate, potreba za kvalitetnim kadrovima je stalna, posebno u predškolskim ustanovama. Rad sa decom je izazovan, ali i neizmerno ispunjavajuć za one koji to zaista vole.

Konkretni Koraci Koje Možeš Preduzeti Odmah

1. Istraži do kraja: Poseti sajtove fakulteta koji te zanimaju. Potraži "studijski program" ili "informator" da vidiš koje se predmete sluša. Pronađi "prijemni ispit" da vidiš šta se polaže.
2. Obiđi fakultete: Ako je moguće, otidi do fakulteta. U sekretarijati ili studentskoj službi možeš da pitaš za informacije. Kupi zbirke prijemnih ispita iz prethodnih godina u skriptarnici.
3. Popričaj sa studentima: Pokušaj da nađeš nekoga ko studira ono što te zanima. Njihovo iskustvo je neprocenjivo - od težine ispita, preko kvaliteta nastave,