Realnost pravničke profesije u Srbiji: Izazovi, plate i karijerni putevi

Diplomirati pravni fakultet u Srbiji dugo se smatralo garantovanim putem ka stabilnoj karijeri i pristojnom životu. Međutim, savremena realnost za mlade pravnikе je često surova i ispunjena izazovima. Preplavljenost tržišta rada, niske početne plate, nepostojanje transparentnih konkursa i sveprisutni uticaj veza i poznanstava čine početak karijere pravnika pravim hodom po žici. Ovaj članak nastoji da rasvetli kompleksnu sliku, analizirajući iskustva, plate u različitim sektorima i moguće puteve za one koji su odlučili da svoju budućnost grade na temeljima pravne nauke.

Početak puta: Volontiranje, pripravnički staž i borba za opstanak

Za većinu mladih pravnika, prvi korak nakon fakulteta je pripravnički staž. Ovaj period, koji traje dve do tri godine, često predstavlja prvu veliku prepreku. Stanje na terenu je alarmantno: mnogi poslodavci, posebno u advokatskim kancelarijama, nude isključivo volontiranje uz naknadu sa biroa koja iznosi 20.000 dinara, ili pak posao bez ikakve nadoknade. Kao što jedan ispitanik ističe: "Ja sam imao tu sreću da sam volontirao malo više od mesec dana... nudio je samo preko biroa... naravno, odmah sam prešao u drugu kancelariju gde sam imao platu."

Ovakva praksa stavlja mlade ljude u težak položaj. Bez materijalne podrške porodice, gotovo je nemoguće preživeti period pripravništva. Pored finansijske nesigurnosti, volontiri često ne stiču relevantno iskustvo, bivaju zaduženi za administrativne poslove, prevode ili "trčanje" po sudovima i upravama, umesto da uče suštinu zanata. Ovo dovodi do osećaja gubitka vremena i profesionalne stagnacije.

Pravosudni ispit: Svetla tačka ili jalova utvara?

Položen pravosudni ispit smatra se zlatnom kartom za pravničku karijeru. Međutim, iskustva pokazuju da i ovaj teško stečeni dokument nije garancija za kvalitetan posao. Bez prethodno uspostavljenih kontakata ili "veze", čak i sa položenim pravosudnim ispitom, pronalaženje adekvatnog radnog mesta ostaje veliki izazov.

Kao što jedna koleginica sa iskustvom primećuje: "Iskreno sve više sam i ja mišljenja da pravosudni apsolutno nije velika prednost za posao za koji on nije potreban... svi su u fazonu 'pa eto ovo nije rukovodeće mesto, pa eto vi sigurno želite da radite zastupanje'." Pravosudni ispit je neophodan za određene pozicije (sudija, tužilac, advokat), ali za mnoge poslove u privredi ili državnoj upravi, poslodavci češće cene konkretno radno iskustvo i poznavanje užih oblasti.

Ipak, za one koji teže karijeri u pravosuđu, polaganje ovog ispita je obavezno. Put ka sudijskoj mantiji je dug i zahtevan. Nakon pravosudnog ispita, neophodno je dugo godina raditi kao sudijski pomoćnik ili saradnik, stičući zvanja od sudijskog saradnika do višeg sudijskog saradnika i sudskog savetnika. Konkursi za sudije su retki, a izbor kandidata često prati neprozirna praksa. Kao što se navodi u diskusiji: "ako izmene ustav i uvedu pravosudnu akademiju kao obaveznu, onda će u buduće... ta početna obuka u trajanju od 2,5 godine biti obavezan uslov." Trenutno, put najčešće vodi kroz dugogodišnji rad u sudu.

Plate pravnika: Od siromaštva do solidnih primanja

Raspon primanja pravnika u Srbiji je ogroman i zavisi od sektora, iskustva, lokacije i, ne treba zanemariti, ličnih kontakata.

• Početnici i pripravnici: Najteža je situacija. Plate se kreću od volontiranja bez nadoknade, preko naknade sa biroa od 20.000 dinara, do mizerne početne plate od 25.000 do 35.000 dinara u advokatskim kancelarijama ili kod javnih izvršitelja. Ovo je nivo koji je ispod plate prodavca u supermarketu, što izaziva ogorčenje i pitanje: "Jesmo li za ovo studirali?"
• Pravnici u privredi i korporacijama: Ovo područje nudi stabilnije, ali ne uvek visoke plate. Početne plate u firmama kreću se oko 45.000 do 60.000 dinara. Sa iskustvom i posebno u stranim kompanijama ili velikim domaćim preduzećima, plate mogu da porastu na 80.000 do 100.000 dinara, a u retkim slučajevima i do 150.000 dinara za iskusne rukovodioce pravnih odeljenja.
• Državni sektor i pravosuđe: Plata sudijskog saradnika u osnovnom sudu kreće se oko 45.000 do 60.000 dinara, uz mogućnost povećanja sa napredovanjem u zvanju. Sudije u osnovnim sudovima mogu imati plate od oko 100.000 dinara naviše, zavisno od staža. Poslovi u državnoj upravi nude stabilnost, ali često i niže plate u odnosu na privatni sektor, uz čestu zamerku na monotoniju i birokratski rad.
• Advokatura: Ovo je sektor sa najvećim rasponom. Samostalni advokat početnik bez klijenata može mesečno zaraditi i manje od minimalca, dok troškovi obaveza (doprinosi, komora, kancelarija) mogu biti visoki. Uspešni advokati sa ustaljenom kancelarijom i specijalizacijom (npr. za privredno ili krivično pravo) mogu imati značajne prihode. Kako jedan iskusan advokat napominje, za "pristojnu penziju advokat mora da prihoduje mesečno više od 1700-1800 evra", što podrazumeva veliki obim posla i efikasnu naplatu. Priče o advokatima koji zarađuju i po nekoliko hiljada evra mesečno česte su, ali one predstavljaju uspešne izuzetke, a ne pravilo.
• Notari i javni izvršitelji: Plate kod notara i izvršitelja variraju. Početne pozicije su slabo plaćene (često ispod 40.000 dinara), ali sa sticanjem iskustva i poverenja poslodavca, plate mogu brzo da porastu na 60.000 - 80.000 dinara, a za kĺjučne saradnike i više. Sami notari i izvršitelji, kao preduzetnici, imaju potencijalno visoke prihode, ali i velike troškove poslovanja.

Karijerni pravci: Prednosti i zamke

Advokatura privlači mnoge jer nudi samostalnost i neograničen potencijal zarade. Međutim, to je i posao sa visokim nivoom stresa, nepredvidivim prihodima, potrebom za kontinuiranim učenjem i izgradnjom ličnog brenda. Za uspeh je često presudno imati početnu klijentelu, što zahteva vreme, strpljenje i dobre veze. Rad sa strankama može biti izuzetno naporan, naročito u parničnim sporovima.

Pravosuđe (sudija, tužilac) nudi stabilnost, fiksno radno vreme, dobru penziju i društveni prestiž. Put do ovih pozicija je, međutim, izuzetno zahtevan, dugotrajan i često opterećen nepotizmom. Kao što se u diskusiji konstatuje: "Da bi postao sudija u budućnosti, pre svega ćeš morati da imaš vezu da te zaposli u sudu, zatim vezu da te zadrže i postaneš pomoćnik, a zatim ćeš najverovatnije morati da budeš politički podoban." Ipak, oni koji uspeju da se probiju, često ističu zadovoljstvo poslom.

Pravni poslovi u privredi nude mogućnost rada u dinamičnom okruženju, često sa boljim uslovima rada nego u advokaturi (manje stresa, redovniji odlasci kući). Mane mogu biti monotonija (ako se radi u jednoj uskoj oblasti) i zavisnost od zdravlja same kompanije.

Državna uprava i organi bezbednosti (MUP, BIA) nude apsolutnu sigurnost posla, beneficirani staž i penziju. Ulazak u ove institucije je, po iskustvima mnogih, gotovo nemoguć bez jakih veza, bez obzira na formalne kvalifikacije. Kao što jedan učesnik diskusije kaže o MUP-u: "lepo zvuči u teoriji, ali praksa... pouzdano znam za dva inspektora MUP-a koji imaju završen poljoprivredni fakultet."

Veza i poznanstva: Neizbežan faktor?

Gotovo svi sagovornici se slažu da je veza ili preporuka ključni, a često i presudni faktor za zapošljavanje u bilo kom sektoru. Ovo se posebno odnosi na državne institucije, ali i na mnoge privatne firme. Transparentni konkursi su retkost, a čak i kada se raspisuju, često su namenjeni unapred odabranim kandidatima. Ova realnost demotiviše mlade, vredne i obrazovane ljude, terajući ih da razmišljaju o odlasku iz zemlje ili promeni profesije.

Zaključak i saveti za buduće pravnikе

Pravnička profesija u Srbiji je na raskršću. S jedne strane, nude se mogućnosti za izuzetno uspešnu i ispunjenu karijeru. S druge strane, put do tih visina je kamenit, neizvestan i pun kompromisa.

Za one koji su tek na početku ovog puta, evo nekoliko saveta izvučenih iz iskustava kolega:

1. Budite realni i strpljivi. Ne očekujte visoku platu ili zanimljiv posao odmah po diplomiranju. Početak je uglavnom težak.
2. Ne odustajte od struke lako. Ako ikako možete da izdržite, pokušajte da ostanete u pravnom poslu, makar volontirali. Stečeno iskustvo je neprocenjivo.
3. Gradite mrežu kontakata. Povezivanje sa kolegama, učestvovanje na seminarima, volontiranje na različitim mestima - sve to može da otvori nova vrata.
4. Specijalizujte se. Tržište više ceni eksperta za jednu oblast (radno pravo, intelektualna svojina, javne nabavke) nego "majstora za sve".
5. Razmislite o sopstvenoj advokatskoj kancelariji ako imate preduzetnički duh, finansijsku podršku za početak i bar neku klijentelu. To je rizičan, ali i potencijalno najisplativiji potez.
6. Ne zanemarujte strane jezike. Odlično poznavanje engleskog, a po mogućstvu i nekog drugog jezika, može biti ogromna prednost, naročito za rad u korporacijama ili međunarodnim kancelarijama.
7. Tražite mentorstvo. Pronaći iskusnog kolegu koji će vas voditi kroz praktične zamke posla je neprocenjivo.

I na kraju, važno je sačuvati strpljenje i optimizam. Kako jedna iskusnija koleginica savetuje: "Samo ne gubi nadu i pokušaj da održavaš kontakte sa kolegama iz struke." Iako put može biti težak, upornost, kontinuirano učenje i građenje profesionalnog integriteta vremenom donose plodove. Pravnička profesija, sa svim svojim manama, i dalje je jedna od stubova društva, a pošteni i kompetentni pravnici su uvek potrebni.